Култ Мајке

У свим светским легендама доминира култ мајке.

Изида; Иштар; Мара; Марија…

Све легенде су сличне са различитим именима.

Свуда су Мајка и Син, који је Бог.

Све легенде и митови стављају у први план Сина, а Мајка је по страни.

А све културе те мајке стављају у први план.

У хришћанству постоји култ Мајке Марије – Богомајке.

Најважнији је култ – Мајке Земље!

Мајка је материјална.

Она одржава и чува породицу.

Њу никада нико не вређа.

Она не бије већ „мије“.

Она је стуб породице.

Она је стуб ДОМ-а.

У хришћанству је вешто подвучена под култ Светог Духа.

Ђаво – Луцифер, је измишљен, јер народ, верници, следбеници су морали да се држе у страху. Само уплашеним народом може да се влада.

Како ћеш народ да плашиш МАЈКОМ???

Земља је материјална.

Мајка жели да сви увек буду на окупу.

Мајка је тај негативан принцип који не дозвољава духовну надоградњу.

Зато се сви моле више мајци него оцу.

ОТАЦ КОЛАЦ!

Живела Мајка, али почните да се молите не Сину, не Мајци, већ Ствараоцу – Оцу.!

Семирамида је древна асирска богиња коју су поштовала Вавилонска братства. Припада вавилонском светом тројству Богиње Месеца (Семирамида), Бога Сунца (Нимрод, познатог још под именима као што су Бал, Бел, Баал, итд) и њихов син Тамуз. Ова паганска вера постојала

је још хиљадама година пре настанка хришћанства.

Вавилонска братства су живела у старом Вавилону, подручју данашње Месопотамије, све док се нису преселили у Рим, те док исте обитељи нису основале Римско Царство. Настају нове религије и нова божанства, све по узору на њихове иконе, само с другачијим именима но још увијек истог концепта. Стога данас имамо Мајку Божју (Семирамиду, Богињу Месеца), Светог духа

(Нимрода, Бога Сунца) те Исуса (Тамуз).

У старим илустрованим мотивима овог божанства Богиња Европа – Семирамида јаше бика (симбола Нимрода).

С временом, те Вавилонске обитељи се селе у северну Европу, са собом носећи своје симболе и веру. Постају врховна Европска аристократија. Још једно име за исту богињу коју поштује Вавилонско братство и дан данас,је ЕВРОПА.

Повезнице у овом симболизму немају краја. Богиња Семирамида је одувек приказивана као жена с шиљцима око главе (као и божанство Сунца – Митра), те бакљом (или крстом) у рукама (бакља је симбол Нимрода).

Зар није описан Кип слободе?

Уз све то, симболишује и 12 звездица. Богиња

Семирамида је управо тако приказивана на античким новчићима.

Одавно је познато порекло Кипа слободе. Наиме то је дар Француских масона из Париза, и исти симбол налази се и у Паризу.


Европска Унија 2005. година издаје кованицу с Богињом Европом (Семирамидом), која јаше бика.

Европа (Семирамида) јаше бика (Нимрода) на кованици од 2 Евра.

Исти симбол се налази испред ЕУ парламента у

Стразбуру, Француска.

Како пишу антички историчари Ктесијас и Доидор , Семирамида је била митска јунакиња божанског порекла.

Била је кћи богиње-рибе Атагартис из Ашкалона у Сирији.

Атаргатис се описује искључиво као Богиња-риба.

Уз Атаргатис још чешће спомиње Деркето за чије име неки сматрају да је само једна дијалекатска варијанта имена Атаргатис.

Атаргатис се сликовито приказује са горњим делом тела као жена, а доњим као риба (сиријска сирена).

Као главно средиште њеног обожавања сматра се

феничански град Ашкалон, у земљи Филистинаца, који су обожавали и њен мушки

пандан – риболиког бога Дагона.

За Атаргатис постоји веровање да је била краљица Сирије и да се најпре звала Гатис, па пошто је радо јела рибу, наредила је да осим ње нико други у земљи не сме јести рибу, те се отуда сматра да име Атаргатис значи „осим Гатис“.

Осим тога верује се да су Арамејци, тамо гдје је Атаргатис потонула у море, подигли храм.

Иначе, Дерцето (Атаргатис) је приказана као девојка чији је доњи део тела у виду рибе.


Рано напуштену, Семирамиду су одгајили голубови, све док је није нашао Симас(Сима), краљевски пастир.

Верује се да је након победе код Бактре, Семирамида срела Нинуса, митског оснивача Ниниве (у данашњем Ираку).

У то време била је удата за једног од Нинусових официра, Онеса, за кога се сматра да је извршио самоубиство.

Импресиониран њеном храброшћу у бици код Бактре, Нинус је узима за жену.

Са Нинусом је Семирамида имала дете, Ниниаса. Након Нинусове смрти, наслеђује га на престолу.

Подиже му маузолеј у близини Вавилона, девет стадија висок и десет широк.

Подиже велике градове, посебно Вавилон, и чудесне споменике, и путеве кроз неприступачне планине.

Семирамида је наредила изградњу чувених Висећих вртова Вавилона. Била је неуспешна само у нападу на Индију.

На крају владавине, након 42 године, препушта престо сину Ниниасу и нестаје претварајући се у голубицу и од тада бива обожавана као Богиња Семирамида.

Нинус је владао од 2189. године п. н. е, владао је 52 године, до 2137. године п. н. е, што треба да буде потврда да је Семирамида живела у то време.

Популарна етимологија, која јој је прва повезала име с голубовима (асирски: „сумат“ – голуб), покренула је идентификацију историјске Семирамиде са богињом Иштар и њеним голубовима.

Јеврејски историчар Јосиф повезује Нинуса са библијским краљем Нимродом.

Протестантски митолог Александер Хислоп подигао је Семирамиду на космички пиједестал.

У својој књизи „Два Вавилона“ покушава да покаже да су Семирамида и Нинус, кратко поменут у Књизи постања као моћни ловац пред Богом, исти као Изис и Озирис, или Астарте и Тамуз.

Према Хислоповој верзији ове приче, Семирамида постаје Благословена девица Марија; већина светских митских фигура су само копије приче о Семирамиди и Нинусу.

Када се боље објасни све добије прави смисао.

Световида је била удата за Нина Белова. Имала је два сина са њим: Нива, оснивача Смедерева и Нису, оснивача Ниша.

Приказана је као голубица, тако хришћани приказују Светог Духа, Дажбога, негативан принцип.

Из свега може да се закључи да се и данас поштује Култ Мајке.

Да је Европа добила име тек падом Смедерева, јер се до тада звала Сарматија и да су тада измишљени јевреји.

Да је направила вртове на Авали и да је ту била Троја, то може да се закључи по томе што је споменик на Авали – Споменик Незнаном јунаку у ствари споменик Нину Белову, Богу Баку.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s